Gledam ove današnje ginekološke stolice – koštaju kao manji stan u Beogradu. Grejači, hidraulika, svetla… sve imaju. A ja se opet umorim posle običnog pregleda. I onda se setim kolega iz Londona s kraja 19. veka. Ljudi moji – to su bili heroji rada. Svaka druga žena dolazila je sa dijagnozom „histerije”. U prevodu: nervoza, dosada, život. Terapija? Ručna. Satima. Dok pacijentkinja ne doživi takozvani „medicinski paroksizam”, jer je reč poput orgazma u viktorijansko vreme bila zabranjena. To nije bila medicina. To je bio fizički rad.
Naravno, posle nekog vremena, neko je rekao: „Dobro, koliko još ovako?” I tu se vidi prava snaga medicine – ne u znanju, nego u lenjosti. Jer svaki veliki izum nastaje kad čovek više ne može da radi isti posao ručno. Tako je vibrator ušao u medicinu. Ne kao igračka – nego kao spas za umorne zglobove. Danas stoji u fiokama spavaćih soba. Nekad je bio ozbiljan medicinski instrument. Ako ćemo iskreno, i dalje rešava stres. Samo u drugom ambijentu.
U viktorijansko doba, ginekologija je bila bliža rudarstvu nego medicini. Zamislite scenu: doktor u uštirkanom mantilu radi „karličnu masažu”, gleda u zid i čeka da se „napad” završi. Nema romantike. Samo radno vreme koje nikako da prođe. Profesionalna bolest? Ne infekcije – nego bol u zglobovima i ono što danas zovemo karpalni tunel.
I onda na scenu stupa dr Džozef Mortimer Granvil. Čovek verovatno jednog jutra nije mogao da pomeri šaku i rešio je da problem prepusti tehnologiji. Oko 1880. pravi prvi elektromehanički vibrator. Zaboravite današnju estetiku. To je bila gvozdena skalamerija, teška, bučna i neprijatna za gledanje. Više ličila na alat iz radionice nego na medicinski instrument. Ali je radila. Ono što je ranije trajalo sat vremena – završavalo se za pet minuta. I tu počinje prava revolucija.
Ironija? Granvil je bio besan do kraja života. On je svoj izum video kao uređaj za mišiće i nerve, a kolege su ga masovno koristile za „žensku nervozu”. Ali kad je nešto efikasno – medicina brzo pronađe „indikaciju”. Odjednom, više pacijenata, manje umora, bolji „rezultati”. Ruke više ne bole – svi srećni. Medicina napreduje. I biznis sa njom.
Vrlo brzo, vibratori ulaze u kataloge kućnih aparata, rame uz rame sa peglama i mašinama za šivenje. Zamislite reklamu: „Novo! Električni uređaj za relaksaciju živaca u kućnim uslovima.” Diskretno, ali jasno.
A onda – nagli obrt. Medicina se postidela. Povukla se. Rekla: „Mi s tim nemamo ništa.” I prepustila vibrator industriji zabave.
Ali istorija pamti nešto drugo: jedan od najpoznatijih „intimnih” uređaja na svetu nastao je zato što je lekaru bilo dosta ručnog rada. Danas imamo ultrazvuk, lasere i robote. Ali suština je ista: tražimo način da pacijentkinja bude zadovoljna – a da se mi pritom što manje oznojimo. Neke tradicije u medicini zaista ne umiru. One samo dobiju električni motor i ime u katalogu kućnih aparata.
A ako vas neko pita zašto vibrator nije izum zabave – recite mu:
„Zbog lenjih doktora. Hvala im.”